Karlovačka gimnazija je najstarija srpska gimnazija, osnovana 1791. godine, na padinama Fruške gore u Sremskim Karlovcima. Glavni inicijatori i finansijeri su bili mitropolit Stevan Stratimirović i trgovac Dimitrije Atanasijević Sabov, koji je izdvojio zamašnu sumu novca (20000 forinti) za izgradnju škole. Gimnazija je počela sa radom 1. novembra 1791. godine i imala je šest razreda, četiri niža („gramatika“), i dva viša („humaniora“). Nastavni jezik je (kao i u mnogim drugim školama tog vremena) bio latinski, a učili su se sledeći predmeti: nemački, istorija, zemljopis, prirodne nauke, antropologija, rimske starine, fizika, logika i moralka, a kasnije je uveden i grčki jezik. Prvi direktor je bio Andrija Gros, Slovak koji je doktorirao u Jeni, a kasniji je Andrija Volni, takođe Slovak, ostao čak 21 godinu. Mitropolit Stratimirović je birao profesore i dovodio direktore. Pošto među Srbima tog doba nije našao pogodne ličnosti opredelio se za Slovake. Tako je sledeći direktor Georgije Karlo Rumi, a od 1821. godine Pavle Magda[1]. Današnja zgrada je sagrađena 1891. godine po projektu Juliusa Partoša, mađarskog arhitekte. Kada je sagrađena, ujedno je bila i Patrijaršijski dvor i smatrana je najreprezentativnijom srpskom građevinom u Vojvodini. Škola ima veoma vrednu biblioteku za istoriju Srba u Mađarskoj. Danas je u ovoj zgradi filološka gimnazija.

Izvor: Vikipedia

Autor: 3D panorame